Споменица групе аутора “Два века Старе цркве 1818-2018” промовисана је у уторак, 26. фебруара, на дан када наша света Црква прославља Светог Симеона Мироточивог, у Народној библиотеци “Вук Караџић”, у оквиру манифестације “Дани крагујевачке књиге”. Да подсетимо, претходно је ова Споменица и овенчана признањем Књига године у издавачкој делатности у Крагујевцу.
На промоцији су говорили архијерејски намесник, протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, протојереј-ставрофор Милић Марковић, старешина Старе цркве, јереј Владан Костадиновић, парох Старе цркве и професор у Богословији “Свети Јован Златоусти”, као и књижевник Мирко Демић, директор Народне библиотеке и историчар Немања Девић са београдског Института за савремену историју.
Књижевник Мирко Демић говорио је о томе да “библиотека бележи леп обичај штампања споменица у Крагујевцу, разних организација, друштава, установа, па и цркава.”
Након њега говорио је протојереј Милић Марковић, старешина Старе цркве подсећајући да је издавање Споменице био “први корак” у прослављању два века овог храма, као и одуживање дуга ове генерације према институцији Старе цркве.
Јереј Владан Костадиновић, парох Старе цркве и професор црквене историје у Богословији “Свети Јован Златоусти” говорио је о Споменици, пре свега указујући на новине које су ставови аутора донели у њој, а који ће доцније моћи да буду инспирација новим историјским истраживачима. Једна од њих је свакако порекло имена Крагујевац, јер је у Споменици изнета нова теза, да име града није по птици Крагуј, него по властитом имену, баш као што су и Јовановац, Десимировац, Букуровац, настали на основу власититих имена. Ту је и прича о години настанка Крагујевца, те изношење података да је он настао пре него што се раније мислило, можда још у време Деспотовине или и раније. Отац Владан је истакао и причу о крагујевачкој џамији, те причу о томе како је Крагујевац некада изгледао у време Милоша Обреновића, о чему нема много описа у историографији.
На крају вечери говорио је и главни гост промоције млади историчар Немања Девић са Института за савремену историју. Након што се извинио присутнима подсећајући да његова специјалност није 19. век, већ савремена историја од Другог светског рата на овамо, г. Девић је истакао значај Споменице као књиге која подсећа читаоце да револуција у српском народу није почела 1941. него још 1804. године. Он је, такође, говорио о времену Милоша Обреновића и његовом значају за изградњу културног и јавног живота Крагујевца, а то се, у то време поклапало са самом Србијом.